Ako voliš fudbal ozbiljno, moraš da razumeš koliko bekovi danas bukvalno menjaju lice utakmice, pogotovo u Arsenalu gde se sve vrti oko širine napada, underlap trčanja i kreiranja viška igrača u ključnim zonama. U ovom vodiču prolazimo konkretno šta rade Zinčenko, White i ostali kad idu široko uz aut liniju, kad ulaze ka sredini i kako time otvaraju prostor za Saku, Martinelija i desetku.
Bićeš u stanju da drugačije gledaš isti fudbal – odjednom vidiš zašto jedan mali pomak beka menja ceo napad. To je trenutak kad shvatiš da bek nije više samo defanzivac, nego glavni kreator viška.
Zašto je širina važna: Ključ Arsenalove igre.
Najčudnije u celoj priči je što se širina ne vidi u statistici odmah, ali bez nje Arsenalov fudbal deluje potpuno zagušeno. Kada bek i krilo ostanu zalepljeni uz liniju, protivnik mora da brani ceo teren, a ne samo centralni koridor. To automatski otvara prostor za underlap trčanja, treću liniju napada i unutrašnju kombinatoriku koja čini Artetin fudbal toliko opasan.
Uloga krilnih igrača
Najbolje se vidi na Saki i Martineliju kako krilo u Arsenalovom fudbalu nije samo dribler, nego i magnet za defanzivce. Kada Saka primi loptu široko, često vuče dvojicu, ponekad i trojicu, i baš tad nastaje višak u sredini. Krila svojim kretanjem diktiraju gde će blok da se pomeri, a bekovi biraju da li da idu u overlap ili underlap i tu se rađa ritam cele akcije.
Širenje terena
Najveća fora kod “spreading the field” je što uopšte nije stvar samo u trci po aut liniji, već u tome kako nateraš rivala da igra fudbal tamo gde mu je najteže. Kada Arsenal rastegne teren po celoj širini, protivnik odjednom mora da brani 60+ metara po horizontali, linije se kidaju, a između bekova i štopera nastaju rupe savršene za underlap i povratne pasove.
U praksi to znači da Zinčenko često ulazi u sredinu, a suprotni bek ostaje jako široko i tako pravi asimetriju koju je u modernom fudbalu užasno teško ispratiti. Protiv Totenhema je nekoliko puta viđeno kako se blok pomera na stranu Sake, a lopta jednim pasom menja stranu i odjednom Martineli ima situaciju 1 na 1, što je za odbranu skoro pa noćna mora. Što je teren više raširen, to Arsenal ima više vremena na loptu, bolje uglove dodavanja i veću šansu da uđe u poslednju trećinu sa kontrolisanim posedom, umesto haotičnih centaršuteva. Na tom detalju se danas lomi ogroman deo vrhunskog fudbala.
Utrčavanje ka unutra: Zašto je to toliko važno?
Najluđa stvar kod underlapa u modernom fudbal-u je što bek, koji bi “trebalo” da drži liniju, odjednom utrčava u half-space i ponaša se kao skriveni plejmejker. Umesto klasičnog overlapa uz aut liniju, Arsenalovi bekovi ulaze unutra i stvaraju višak između linija, tamo gde rival najteže rotira. Ovaj pokret ne izgleda spektakularno na TV-u, ali svaku defanzivnu strukturu tera u paniku, jer u sekundi menja brojčano stanje oko lopte.
Razumevanje koncepta igre
Za razliku od klasičnog overlapa koji širi fudbal i ide ka korner zastavici, underlap ide ka unutrašnjosti, u prostor između krila i centralnog veznog. Tu bek utrčava u slepu zonu defanzivca koji gleda loptu i kasni reakciju. Rezultat je jednostavan: dodatni igrač u opasnoj zoni, više linija dodavanja i veća šansa da se probije blok bez očiglednog driblinga ili solo akcije.
Kako to radi uz Arsenalovu taktiku?
Kod Arsenala underlap često kreće od trenutka kad krilo primi loptu “u noge”, a bek se tiho ubacuje u half-space sa zadnje strane. Krilo tada bira: kratko u noge underlap bek-u ili povratna na osmicu koja napada šut sa distance. Tako se u jednom napadu fudbal pretvara iz 3 na 3 u kaznenom u 4 na 3 ili čak 5 na 4, gde defanziva jednostavno nema dovoljno ljudi da sve pokrije.
U praktičnom smislu, vidiš to kod Arsenala kad recimo Zinčenko ili Tomijasu u izgradnji fudbal napada rotiraju ka sredini, a krilo ostaje široko, pa bek izgleda skoro kao dodatni vezni. Tada Martineli ili Saka privuku dva igrača, a bek uleti u rupu između beka i štopera, pa ode ili u prodor ili u “cut-back” pas na penaltik. Dešava se često da se u toj zoni pojave čak tri igrača Arsenala u istom kanalu – bek, osmica i krilo – što je horor za svaki blok, jer ne znaš koga da preuzmeš, a jedan kasni korak i lopta je već u šesnaestercu.
Stvaranje viškova igrača: Koja je njihova tajna?
U modernom fudbal-u je suština svega koliko često uspeš da napraviš višak igrača oko lopte, jer tu se lome mečevi, tu nastaju šanse. Kod Arsenala je fora u tome što bekovi ne stoje samo široko, već stalno “čitaju” situaciju – da li da uđu unutra, da podignu liniju ili da privuku presing na sebe. Tako se otvara prostor za Osmana, Saku ili Martinelija, a protivnik mora da bira: da li da isprati bekove ili da zatvori unutrašnji kanal, u oba slučaja neko ostaje slobodan.
Različiti načini za pronalaženje dobrih igrača
Kad gledaš ovaj Arsenal u fudbal-u, vidiš da višak nikad ne nastaje slučajno, već kroz par ponavljajućih trikova. Nekad Zinčenko ulazi u vezu i pravi 3v2 u sredini, nekad Tomijasu ostane široko i vuče krilo sa sobom, pa oslobodi half-space. Dešava se i da se Gabrijel podigne skoro do centra, pa sa šesticom i osmiciom napravi trokut za izlazak iz presinga, dok se bek samo zalepi uz aut-liniju i čeka povratnu da ubrza napad.
Zanimljivi primeri iz skorijih mečeva
Najbolje se vidi na konkretnim utakmicama, recimo protiv Sitija i Totenhema, gde je svaki overload u fudbal-u izgledao kao mali taktički trik. U jednom napadu u derbiju Zinčenko ulazi u sredinu, Džaka spušta liniju, a Saka ostaje široko i odjednom imaš 4 na 3 na desnoj strani, bukvalno bez da je protivnik skontao šta se desilo. Upravo takve situacije donose one “čiste” šanse koje deluju kao da su nacrtane u trening centru.
U tom derbiju sa Totenhemom, recimo, vidiš akciju gde Ben Vajt kreće kao da će stajati skroz široko, povlači krilo sa sobom, a onda u sekundi seče unutra i pravi underlap iza leđa bek-u, pa se odjednom stvori 3v2 u kaznenom prostoru. Protiv Sitija je priča slična, ali još hrabrija: Zinčenko se praktično pretvara u osm-ku, pa sa Partejem i Odegaardom pravi trokut u sredini, dok se krila uvlače unutra i bekovi postaju skoro krila, pa imaš pet igrača u poslednjoj trećini koji kruže oko lopte. Takav fudbal deluje riskantno, ali kad je automatizovan, protivniku je pakao da pokrije sve te linije dodavanja u realnom vremenu.
Pogled na najbolje bekove
Mnogi i dalje misle da je bek u fudbal-u “samo” tip koji trči uz aut-liniju, ali kod Arsenala je fora da najbolji bekovi kombinuju širinu, underlap i mirnoću na lopti. Zinčenko ti ulazi u sredinu kao dodatni plejmejker, White ti pravi pametan overlap sa Sakom, dok Timber (kad je zdrav) može da pokrije i levu i desnu stranu bez da padne ritam fudbal-a. U praksi, najbolji su oni koji ti podignu ceo poseduvački nivo ekipe.
Veštine koje čine odličnog beka
Ne važi više ona priča da je za beka u fudbal-u dovoljno da “ima pluća” i centaršut, jer pogotovo u Artetinom sistemu traži se tehnički jak igrač koji zna da primi loptu pod pritiskom, da promeni stranu i da donese pravu odluku u jednoj sekundi. Bitna je i poziciona inteligencija, da zna kad da ide u underlap, kad da ostane “na kočnici” i da čita pressing okidače rivala. Ako pritom imaš bekove koji mogu da uđu u sredinu i da odigraju vertikalno, ceo fudbal ekipe skače za nivo.
Upoređivanje Arsenalovih opcija
Nije fora da tražiš “idealnog” beka u fudbal-u na papiru, već da vidiš šta ti konkretno donosi svaki profil koji Arsenal ima na raspolaganju i kako ti to menja šemu napada. Zinčenko ti je orkestar u izgradnji napada, White ti je najstabilniji u zadnjoj liniji i ne paniči, Timber je hibrid koji ti zatvara rupu kad prebaciš beka u half-space, a Tomijasu dobijaš duelaša za teška gostovanja. Poenta je da Arteta sad može da menja karakter fudbal-a ekipe samo jednom izmenom beka.
| Igrač | Ključne karakteristike u fudbal-u |
| Zinčenko | Inverzni bek, ulazi u sredinu, prosečno preko 80 dodavanja po meču, diktira ritam i pravi višak u zaleđu protivničkog napada |
| Ben White | Stabilan u odbrani 1 na 1, odličan u kombinaciji sa Sakom, često bira overlap i kreira širinu u pozicionom fudbal-u |
| Jurrien Timber | Polivalentan, može oba beka, dobro se snalazi i unutra i spolja, tehnički siguran pa olakšava iznošenje lopte pod pritiskom |
| Tomijasu | Defanzivno najčvršći, jači u duelu i skoku, idealan kad Arsenal očekuje bombardovanje centaršutevima i fizički težak fudbal |
Najveća fora kod poređenja ovih bekova je što ti zapravo biraš kako hoćeš da izgleda fudbal Arsenala u tom meču. Sa Zinčenkom dobijaš kontrolu i pas igru, protiv bunkera ti znači svaki njegov ulazak u sredinu, dok sa White-om i Sakom dobijaš više trčanja po boku i ubadanja iza leđa beka. Timber ti je zlato za rotacije jer ne ruši strukturu, a Tomijasu ulazi kao “lockdown” opcija kad treba da ugasiš tranziciju i prekide. Tako u praksi jedan izbor beka menja ceo balans između rizika i kontrole u fudbal-u.
Saveti za uočavanje defanzivnih slabosti
Kod onog gola protiv Brightona, bukvalno se videlo kako bek kasni pola sekunde i cela odbrana Arsenala se raspadne, to je taj momenat koji loviš u svakom meču fudbal. Fokusiraj se na prazne half-space zone, bekove koji kasne u povratku i lošu komunikaciju štopera. Prati koliko puta rivalov bek kasni u zatvaranju krila, makar 3-4 puta u prvom poluvremenu, i znaj da je tu pukotina. Thou moraš naučiti da vidiš te sitne pukotine pre nego što to uradi protivnički trener.
- defanzivne slabosti
- half-space
- kasni bek
- rotacija odbrane
- fudbal analiza
Prepoznavanje obrazaca
Sećaš se kako je protiv Tottenhama njihov desni bek tri puta zaredom izašao previsoko, pa je bukayo bukvalno imao autoput uz aut liniju, to je savršen primer prepoznatog šablona u fudbal utakmici. Obrati pažnju da li bek uvek kasni kad se lopta prebaci dijagonalom, da li se vezni konstantno krije iza leđa i da li štoper iskorači bez pokrića. Kad se ista greška ponovi 2-3 puta u 10 minuta, više nije slučajnost, to je tvoja mapa napada. Takve šare u kretanju odbrane su zlato za kreiranje viška.
Znati kada da udariš
Na onom meču sa Unitedom, Arteta je čekao baš trenutak kad im je levi bek počeo da “gubi noge” u 70. minutu i tek tada je gurnuo sve preko te strane, to je idealan primer biranja pravog časa u fudbal kontekstu. Gledaj umor, kasne reakcije u presingu, loše povratne trke krila, posebno posle 60. minuta. Kad vidiš da rival kasni za pola koraka u svakom duelu, ne treba ti više signala. Moraš biti strpljiv, ali kad vidiš pukotinu, udari punim gasom i bez griže savesti.
Jedan od najboljih primera je Saka protiv Chelsea, ceo meč je “čitao” Cucurellu, čekao kad će da mu padne koncentracija i onda je u 75. minutu dva puta zaredom ušao u underlap i praktično rešio fudbal utakmicu. Pravo vreme za udar nije uvek prvo poluvreme, često je to period od 60. do 80. minuta kad bekovi ostanu visoko, a vezni više ne mogu da zatvore bočne koridore. I tu se vraćamo na Arsenalove bekove, koji stalno glume da igraju na sigurno, pa onda iznenada eksplodiraju trkom iza leđa, baš kad rival napravi najmanju rotaciju u odbrani. Upravo to odlaganje napada, pa nagli udar u pravom minutu, razdvaja ozbiljan taktički fudbal od čistog nadigravanja na sreću.
Prednosti i mane Arsenalovog pristupa
U više od 60% utakmica u sezoni Arsenal osvaja bok upravo kroz bekove, ali ta ideja sa sobom vuče i dosta rizika, posebno u tranziciji kada se fudbal lomi na sitnicama. Kad bekovi guraju visoko i ulaze u half-space, kreiraš lud višak u napadu, ali iza leđa ostaje prostor koji rivali u Premier ligi brutalno kažnjavaju. Zato njihov stil uvek klizi po tankoj liniji između totalne kontrole i potpunog haosa.
| Prednosti | Mane |
| Stalni višak u poslednjoj trećini olakšava razbijanje dubokog bloka u fudbal utakmicama. | Visoko pozicionisani bekovi ostavljaju ogroman prostor iza sebe za kontranapade. |
| Underlap trči stvara jasne linije dodavanja između linija i ubrzava cirkulaciju lopte. | Svaki tehnički pad beka u driblingu ili prijemu odmah vodi u opasan gubitak lopte. |
| Širina preko bekova otvara centralne zone za kreativce i napadače. | Defanzivni vezni moraju stalno da krpe bokove pa brzo fizički “padaju”. |
| Bolji ugao za centaršuteve i povratne lopte sa ivice kaznenog prostora. | Rivali lako targetiraju slabiju stranu beka dugim loptama iza leđa. |
| Rotacije bek-krilo-vezni zbunjuju markaciju u zonskoj odbrani. | Svaka greška u tajmingu rotacije otvara rupe između linija. |
| Bekovi doprinose golovima i asistencijama, podižu ukupni xG tima. | Prevelika zavisnost od forme 1-2 igrača na boku razbija stabilnost sistema. |
| Struktura u posedu olakšava gegenpress odmah po gubitku lopte. | Ako prvi pritisak pukne, sledi trk nazad od 60-70 metara u čist sprint. |
| Fleksibilnost da u toku utakmice lako pređu u 3-2-5 u fazi napada. | Traži vrlo inteligentne i taktički pismene bekove, što je skupo za napraviti. |
Prednosti njihovog stila
U sezoni 2022/23 bekovi Arsenala direktno su učestvovali u preko 25% ligaskih golova, što jako lepo pokazuje koliko ovaj fudbal sistem gura bekove u prvi plan. Kada konstantno praviš višak u half-space zoni, protivnik mora da povlači veznog ili krilo unazad, pa se automatski otvara više prostora za Saku, Martinelija ili Ødegaarda. To je praktično stalno “biraj otrov” situacija za odbranu rivala.
Potencijalni nedostaci
Čim bekovi u fudbal utakmici odu visoko, svaka izgubljena lopta pretvara se u mini-ruski rulet, posebno protiv ekipa koje žive od tranzicije poput Cityja ili Liverpoola. Rivali sve češće ciljaju prostor iza Zinchenka ili Whitea, sa vrlo jednostavnim planom – jedno okretanje, jedan pas u koridor i odjednom trčiš jedan na jedan sa zadnjom linijom. Ta granica između modernog, hrabrog fudbala i čistog rizika je baš tanka.
U praktičnom smislu to znači da Arsenal mora da igra gotovo perfektnu strukturu, jer čim se pogreši ugao prijema lopte ili kasni rotacija, ceo sistem se raspada kao kule od karata. Dešavalo se da protiv Brightona ili Newcastlea po tri-četiri puta u utakmici beku ostane 30 metara praznog prostora iza leđa, i tu ti ni Van Dijk ne pomaže. Igrači u veznom redu onda stalno moraju da “padaju” u zadnju liniju, pa gubiš prisustvo u sredini terena i ne možeš lako da povratiš kontrolu nad fudbal ritmom, plus dolazi do zamora, sitnih faulova i jeftinih žutih kartona koji se kasnije skupo plaćaju u velikim serijama utakmica.
Zaključak: Arsenalovi bekovi kao tajno oružje
Najveća fora kod Arsenalovih bekova je što deluju klasično široko, a u stvari stalno mute vodu unutra, prave underlap i totalno remete protivničku odbranu. Ta kombinacija širine uz aut liniju i iznenadnog ulaska u half-space pravi one situacije 3 na 2 koje svaki trener u fudbalu sanja. Ako želiš da razumeš moderni napadački fudbal, prati bekove Arsenala – oni su mapa puta kako iz pozadi stvaraš višak i pretvaraš posed u konkretan haos u kaznenom.
FAQ
Q: Kako tačno bekovi Arsenala prave širinu u fudbalu i zašto je to toliko bitno za Artetin stil?
A: Ako si se ikad pitao zašto Arsenalovi bekovi stalno “vise” visoko uz aut liniju, čak i kad gube loptu, poenta je vrlo jednostavna – fudbal se danas dobija preko širine i kontroli prostora. Kad White ili Zinčenko (ili ko god igra beka tog dana) stanu skroz široko, oni guraju protivničko krilo i beka unazad, praktično ih prikucaju uz svoju poslednju liniju. To automatski oslobađa sredinu za osmice i “lažnu devetku” da se kreću između linija. Odbrana protivnika mora da se rastegne po horizontali, pa linije više nisu kompaktne, javljaju se mali džepovi prostora. A u modernom fudbalu – ti mali džepovi često znače šansu ili bar kvalitetan poluprostor za pas. Još jedna stvar: kad bek stoji široko, krilo može da uđe unutra i postane drugi napadač. Tada imaš situaciju da Arsenal u poslednjoj trećini terena praktično igra sa četiri ili čak pet igrača u liniji, a protivnik i ne kapira odmah odakle dolazi sledeći ubod. I desi se da gol izgleda “lak”, ali je zapravo proizvod jako pametnog pozicioniranja bekova u fudbalu. I zato vidiš onu tipičnu Artetinu šemu – jedan bek ostaje malo konzervativniji i daje balans (posebno protiv kontri), dok drugi ide visoko, čuva širinu i stalno nudi opciju za promenu strane. Kad Arsenal prebaci težište igre brzo, ta širina beka često preseca celu protivničku strukturu kao nož kroz puter.
Q: Šta znači underlap bekova u Arsenalu i kako to praktično izgleda u toku fudbalske utakmice?
A: Underlap je ona kretnja kad bek ne ide okolo krila, već ulazi unutra, ispod njega, u onaj famozni “half-space”. Na TV-u to izgleda kao da bek ulazi u midfild, ali zapravo je to vrlo ciljano – on napada prostor između beka i štopera rivala. To ume da bude prava noćna mora za odbranu. Zamisli situaciju: krilo primi loptu široko, veznjak navlači svog čuvara, a bek Arsenala iz drugog plana utrčava dijagonalno ka kaznenom. Odbrana ima sekundu da odluči – ko ga prati? Ako izađe štoper, otvara se rupa za dubinsku loptu kroz sredinu. Ako ga isprati bek, krilo odjednom ima više prostora da krene 1 na 1. A ako ga niko ne isprati, dobijaš slobodnog igrača u zoni šuta ili povratnog pasa. Kod Arsenala se underlap često koristi protiv “low block” ekipa, koje stoje duboko i usko. Klasičan centaršut spolja im ne pravi problem, ali kad bek utrči unutra i dobije loptu u punom trku, linija odbrane mora da se raspadne, makar na trenutak. I taj trenutak u modernom fudbalu često je razlika između nule i gola. Najzanimljivije je što Arteta koristi fleksibilne role – nekad je bek taj koji radi underlap, nekad unutrašnji vezni spušta se u tu zonu, a bek širi teren. Tako protivnik nikad nije potpuno siguran ko se pojavljuje u half-spaceu, a svaka sekunda razmišljanja za defanzivca je zlato za igrača s loptom.
Q: Na koji način bekovi Arsenala konkretno kreiraju višak igrača i šta to donosi u modernom fudbalu?
A: Višak igrača u nekoj zoni terena je bukvalno valuta u modernom fudbalu, a bekovi su jedan od glavnih načina da do toga dođeš. Arsenal tu radi jednu zanimljivu stvar – vrlo često bek ulazi u sredinu i postaje dodatni vezni, pa odjednom imaš situaciju da u izgradnji napada igraju “pozajmljenim” čovekom viška. Kad Zinčenko ulazi u half-space ili skroz centralno, Arsenal dobija 3 na 2 ili 4 na 3 u sredini. To znači da se neko uvek oslobađa markacije: ili šesti (defanzivni vezni), ili osmica, ili čak centralni bek koji može slobodno da izađe s loptom. I onda protivnik ima problem – ako povuče svog napadača dublje da isprati tog dodatnog igrača, prestaje da preti u kontri. U poslednjoj trećini, bekovi prave višak malo drugačije. Ili se duplira strana sa bekom i krilom protiv jednog beka rivala, pa imaš 2 na 1 situacije, ili se bek pojavljuje kao “treći čovek” – lopta ide krilo – vezni – bek koji utrčava u prostor. To deluje jednostavno, ali taj treći čovek često je onaj koji je potpuno slobodan. Najvažnije u celoj priči je ovo: Bekovi u Arsenalu više nisu samo “oni što centriraju”. Oni su pokretne figure za manipulisanje strukturom protivnika. Nekad drže širinu, nekad podvlače underlap, nekad prave višak u sredini. I sve to funkcioniše samo zato što je fudbal otišao u tom taktičkom smeru gde se od beka traži glava playmakera i noge sprintera, a Artetin sistem je savršen primer kako se to koristi do maksimuma.